Didgrafija i sve što treba znati o njoj

Da li ste primetili da vi ili vaše dete (Ako ste roditelj) ili bilo koja osba koju poznajete sporo piše, izostavlja slova, ima necitak rukopis i olovku drzi na nezgodan nacin, onda je najverovatnije u pitanju disgrafija.

Sta je disgrafija?

Disgrafija predstavlja otežanu sposobnost pisanja, koja se manifestuje kroz simptome pout neurednog rukopisa, preskakanja (gutanja slova), nedovršenih reči itd. (o simptomima ću detaljnije pisati u narednom postu). Osoba može imati disgrafiju od rođenja (nasledna) ili može nastati u toku razvoja ili života pri povredi mozga. Osoba koja ima disgrafiju, ima će je ceo život. Za disgrafiju ne postoji lek ali mora se napomenuti da disgrafija nikako nije bolest .Takođe, ona nikako nije povezana sa inteligencijom niti utiče na nju, što pokazuju podaci da su osobe sa disgrafijom prosečno ili nadprosečno inteligentne.

Koji su simptomi?

Disgrafija se manifestuje kroz neuredan rukopis ali to nije jedini simptom kojim se može prepoznati disgrafija. Takođe, vrlo je bitno da napomenem da ukoliko osoba ima neuredan rukopis, to neznači uvek da je disgrafija u pitanju. Disgrafiju pored ovoga prate i sledeći simptomi:

- Poteškoće u formiranju slova

- Sporost pri pisanju

- Poteškoće u pravopisu

- Nezgodan način hvatanja i držanja olovke

- Nečitak rukopis

- Ruka se brzo umara tokom pisanja

- Izostavljanje slova i reči u rečenicama

- Nedovršene reči

- Poteškće pri organizovanju misli na papiru

- Bol u rukama nakon pisanja

Stres i anksioznosti pri pisanju

- Potrebno je više vremena za pisanje zadataka i ispita

- Poteškoća u hvatanju belešk

Rano primećivanje simtoma I odlzenje logopedu radi dijagnostikovanja I terapije su najbolja prevencija  za probleme sa kojima se ljudi mogu suočavti kroz Skolovanje, najbolji primer za to je moja prica. Kada sam bila dete, primećeno je da je kordinacija mojih ruku malo sporija u odnosu na druge, ali to je tada zanemareno jer nije bilo previše očigledno niti je uticalo drastično dok sam se igraal. Međutim,  problemi su počeli da se pojavljuju čim sam krenula u školu. Simptomi su postali još vidljiviji dok sam pisala,  jer su moje beleške bile neuredne,  pune nedovršenih reči i rečenica ili su im nedostajala slova što je otežavalo čitanje. Takođe,  slova su bila neujednačena i štčala van linija. Imala sam poteškoće sa hvatanjem beležaka,pisanjem sastava,rađenjem testova i pisanjem diktata. Pri tome je  učiteljica postupala samnom na grub nacin  kidajući mi stranice  iz sveske i domaćih zadatka,  vićući  i terajući  me da ih iznova pišem. Takođe je smatrala da sam  lenja i nezainteresovana na časovima. Sve to trajalo je do trećeg razreda kada su me roditelji , nakon sugestije prijatelja, odveli kod logopeda kako bi saznali odakle potiču moje potežkoće sa pisanjem.  I tada mi je konačno dijagnosikovana disgrafija, sto je  bio veliko olakšanje i za mene i za moje roditelje. Jer napok je sve imalo smisla, i to mi je dalo i snage i volje da uspešno završim osnovnu i srednju školu i upišem fakultet.